Tradicija i običaji u životu jednog naroda, pored kulture, jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice. U Srpskom kulturnom društvu Maribor, kroz brojne njegove sekcije, svakodnevno težimo tome. U januaru smo organizovali Svetosavsku akademiju, posvećenu najvećem rođenom u našoj istoriji. U martu smo obeležili stogodišnjicu stradanja našeg naroda u Velikom ratu, opremili smo malu biblioteku i počeli našu decu upoznavati sa najznačajnim piscima srpske književnosti, veoma često naše folklorne sekcije nastupaju širom Slovenije i regiona, šireći duh našeg naroda i pokazujući ko smo i odakle potičemo.

Uprkos tome, odziv ljudi našeg porekla koji žive na ovim prostorima je procentualno mali u odnosu na njihovu naseljenost.

Nažalost, veliki broj Srba u Mariboru ne razume značaj ovoga što radimo i naši nastupi još uvek nisu posećeni onako kako nacionalna struktura u ovom gradu nalaže.

Ne trebamo se stideti svojih korena, ne trebamo saginjati glavu pred bilo kime jer svaki narod ima svoju vrednost i nikada ničija ne sme da nam bude ispred
sopstvene.

Jer naš jezik, naša kultura i tradicija stara je vekovima a mi smo jedini njeni naslednici i jedini imamo odgovornost i moralnu obavezu da je čuvamo, da je štitimo i hranimo novim pokolenjima, da bi sačuvala svoj identitet i da bi sačuvala svoj viševekovni život.

U suludom vremenu u kojem živimo i gde je sve okrenuto materijalnim (ne) vrednostima, pokušajmo svi zajedno sačuvati ono što je vrednije od svega što možemo imati. Ono što se ne može kupiti novcem ni prodati u bescenje. Pokušajmo sačuvati nas.

Lepo je da su naša deca integrisana u sredinu u kojoj žive, ali je još lepše da znaju nešto o svom poreklu, još lepše je da se ponose tim što jesu, jer je njihova istorija i njihova kultura značajan deo njihove ličnosti.

Lepo je i da naša deca znaju sve moderne svetske plesove, lepo je da su uspešni u raznim sportovima i lepo je da znaju da sviraju razne instrumente. Ali lepo je da znaju za jelek i opanak, lepo je da nauče neki folklorni korak i lepo je da se upoznaju sa srpskim piscima i ćirilicom. Jer bogatstvo onoga što su im ostavili njihovi preci se ne troši, umnožava se šireći i tako već vekovima koji su iza nas. Neka potraje i u vekovima ispred nas. I neka naša deca a ni mi sami nikada ne izgubimo naš sopstveni identitet, jer gubeći njega, gubimo isključivo sebe.

Odgovornost je na nama. Budimo odgovorni.

Categories: Uncategorized

2 Comments

Jasmina Krapse · 25/03/2017 at 15:03

Draga Natasa ovo sto si napisala trebalo bi svaki Srbin u Mariboru a i sire da procita bar sedmicno.
Narod koji ne ceni svoj narod ne ceni ni druge.Naravno da to treba i pokazati , a nacina eto ima puno.

Jelena Vračar · 25/04/2017 at 15:12

Svaka cast na divnom tekstu.
Na zalost sve vise nasih ljudi stidi se svog porijekla i zeli da se predstavi drugacijim nego sto u sustini jesu. Drago mi je da jos ima ljudi koji na ovaj način razmisljaju.Da zive u slo a da su zadrzali toplinu i nisu uzgubili sami sebe.. To mi daje nadu da cu se nekad prilagoditi i uklopiti zovotu u Mariboru.👌👏👏

Dodaj odgovor

Vaš e-naslov ne bo objavljen. * označuje zahtevana polja